The Greatest Guide To Sta je Zen Budizam?!
Zen podučava da je Budina svest jedina stvarnost, odnosno da je priroda uma priroda Bude. Nju nije moguće podučavati, preneti putem spisa ili učitelja. Osnovni način uviđanja ove izvorne prirode je motrenje uma.
keisaku) ili sasvim irelevantan odgovor. Smatra se da je svrha ovoga staviti učeniku do znanja da se na neka pitanja jednostavno ne može odgovoriti.[5]
: “Ono što je poznato kao prajna nije prajna i zbog toga je poznato kao prajna.” “Ja nisam Ja i zbog toga Ja sam Ja.
Razlika između Severne i Južne škole predstavljala je raniju razliku između škole svesti (Hsing tsung) i škole praznine (K'ung tsung).[five] Takođe, Severna škola je ukazivali na potrebu postepenog uklanjanja pogrešnog razmišljanja i dosezanja budnosti, a Južna je zastupala postizanje naglog probuđenja (vidi: satori).[ten]
Zbog toga će dva promatrača koja gledaju isto stablo s različitih strana imati različite predodžbe tog stabla. Nadalje, te će predodžbe biti obojene onim što se želi vidjeti, odnosno onim čemu netko daje prioritet. Subjektivni um, dakle, ne daje točnu sliku stvarnosti.
Iako je zen najpoznatiji naziv za ovu školu budizma na zapadu, takođe je poznata kao čan u Kini, son u Koreji, tjen u Vijetnamu i dhjana u Indiji.
Vajrasattva je Buda očišćenja u tibetanskom budizmu. Međuovisna uzročnost svih pojava (pratitjasamutpada)
Znači, treba konkretnije shvatiti kako dejstvuje ovaj »društveni filter« i zbog čega se događa da izvesnim iskustvima dozvoljava Sta je Zen Budizam?! da Professionalđu, dok druga zadržava i ne dopušta da dopru do svesti. Pre svega, moramo uzeti u obzir da se mnoga iskustva ne daju lako svesno percipirati. Bol je fizičko iskustvo koje je možda najbolje podešeno svesnoj percepciji; seksualna želja, glad i si. takođe se lako percipiraju; sasvim razumljivo, svi oseti koji se tiču opstanka pojedinca ili skupine lako dopiru do svesti. Ali kad se radi o tananijem ili složenijem iskustvu, kao što je posmatranje orošenog ružinog pupoljka, rano ujutru, dok je vazduh još prohladan a sunce se rada i ptica peva — pokazuje se da se u nekim kulturama ovo iskustvo lako svesno doživljava (na primer, u Japanu), dok u savremenoj zapadnoj kulturi to isto iskustvo obično neće dopreti do svesti jer nije dovoljno »važno« ili »značajno « da bi bilo zapaženo.
Tripitaka (pali: "tri košare") jedini su kanonski tekstovi teravade i dio kanonskih tekstova mahajane. Izraz "tri košare" označava tri vrste tekstova: Budina učenja, redovnička pravila te filozofska razmatranja.
” “Budha je rekao: moje učenje je misliti mišljenje nemišljenjem, govoriti govor negovorenja, vježbati disciplinu nediscipline.” U ovom duhu Fu Daishi napisao je pjesmu:
Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle prve propovedi, zajednica obraćenih spektakularno je rasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete. Narednih 45 godina Buda je propovedao po severoistočnoj Indiji. Indijski budizam, zajedno sa drugim rastućim asketskim pokretima, bio je izazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom društvu.[thirteen]
U životu zen monaha smenjuju se meditacija, molitve i težak fizički rad. Trajna duboka usredsređenost u bilo kojoj delatnosti, bilo meditaciji ili radu, vodi uvidu i budnosti. Svrha ovih disciplina je da se kroz rad, usredsređenost i beskrajna ponavljanja um oslobodi stega i počne neometano iskazivati.
Smatraju naime kako se u vremenima dekadencije u kojima živimo ne može postići oslobođenje na ovome svijetu već se utjecanjem bodisatvama nadaju rođenju u visim duhovnim sferama gdje će dostići konačno oslobođenje.
Upravo zbog toga što se priroda izravne spoznaje ne može objasniti na logičan način, u zen literaturi pronalazimo nelogična “objašnjenja” prajna intuicije, kao npr. u